GSP, „Bus-plus“ ili kako bezobzirna vlast otima novac od građana

Pre neki dan smo imali priliku da pročitamo vest da je „Bus-plus“ kupila nekakva turska „kompanija“ Kent Kart, koja posluje na tržištima Turske, Pakistana, Katara, Makedonije i Kosova:

Turci kupili Bus plus
Izvor: B92, Tanjug 

Beograd — Turska kompanija Kent kart postala je većinski vlasnik kompanije Apeks solušn tehnolodži koja je implementirala sistem za naplatu karata nazvanim Bus plus.
Na sajtu kompanije Kent Kart navodi se da se osim projekata u Turskoj, kompanija bavi i naplatom prevoza u Pakistanu, Kataru, Poljskoj, Makedoniji, Srbiji, ali i na Kosovu (Prizren).

 http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=07&dd=17&nav_id=733320

 

Upravo ta vest me je ponukala da pokušam da napravim računicu kako bismo videli da li je „Bus-plus“ (a po „odobrenju“ i u „saradnji“ sa gradonačelnikom Đilasom) malo „preterao“ sa cenom karata, a od kojih će profit sada da se sliva u turske džepove.
Verujem da će svi koji pročitaju tekst biti prilično iznenađeni.
Pa da krenemo:

PRVI DEO:

VAŽNA NAPOMENA:  Cela računica je zarad jednostavnosti, rađena samo za autobuski park GSP-a, i izostavljeni su tramvaji i trolejbusi, čija je eksploatacija za oko 1/5 jeftinija od eksploatacije autobusa. (pre svega zbog „goriva“ i potrošnog materijala, delova i guma).

Broj ukupno pređenih kilometara u 2012 godini: 62 770 400 km
Broj autobusa u 2012 godini: 816
Izvor: GSP, http://www.gsp.rs/statistika1.htm

Broj pređenih kilometara po autobusu/dan:
62 770 400 km : 816 : 365 dana = 210 km
Broj sati vožnje po autobusu/dan (procena) : 6h
Broj pređenih kilometara po autobusu/sat: 210 km : 6 h = 35 km

Prosečna potrošnja dizela/autobusu (procena): 50 l na 100 km.
Prosečna potrošnja dizela po autobusu/sat: 50 l : 100 km x 35 km = 17,5 l.

Cena jednog litra dizela u nabavci (procena): 150 din

Cena vožnje po autobusu/sat (potrošnja goriva bez amortizacije): 17,5 l x 150 din = 2 625 din.

Sada dolazimo do najkritičnijeg podatka – koliko je GSP prevezao putnika u 2012. godini.
Prema podacima vlade grada Beograda, vozila GSP-a svakog dana prevezu oko 1 500 000 putnika. (izvor: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=2187)
Ako pretpostavimo da se u tramvajima i trolejbusima preveze trećina putnika (500 000), onda svaki autobus GSP-a dnevno preveze 1 000 000 : 816 = 1 225 putnika.
Znači, u jednom satu se preveze prosečno 1 225 : 7 h = 175 putnika.

Da vidimo koliko je potrebno da jedan autobus preveze putnika za jedan sat, kako bi isplatio potrošeno gorivo (po sadašnjim cenama):

2 625 din : 72 din =  36 putnika

I sada dolazimo do najvažnijeg dela.
Pošto verujem da nema smisla računati koliko GSP zaradi novca po sadašnjim cenama karte, a to i nije cilj ovog teksta, pozabavimo se računicom vezanom za optimalnu cenu karte.

UZMIMO DA JE CENA KARTE 40 DINARA.

(Skrenuću vam pažnju da ćemo da dođemo do takvih cifara od kojih će da vam se zavrti u glavi.)

Da vidimo kako onda izgleda računica:
2 625 din : 40 din (cena „naše“ karte) = 65 putnika.

Dakle, da bi autobus isplatio gorivo koje potroši za sat vremena vožnje, bilo bi potrebno da svakog sata preveze 65 putnika po ceni karte od 40 dinara.
Ako smo izračunali da prema zvaničnim podacima, jedan autobus preveze 175 putnika u jednom satu, potpuno je jasno da prevoz 110 putnika (175 – 65 = 110) predstavlja čistu zaradu za GSP.
Da vidimo sada kolika je ta zarada:

Cena karte: 40 din
Broj prevezenih putnika: 110
Zarada/satu: 40 din x 110 putnika = 4 400 din

Rekli smo da je naša procena da jedan autobus u proseku dnevno vozi 7 sati. Iz toga sledi:
Zarada po danu: 4 400 din x 6 h =  26 400 din
Godišnja zarada: 26 400 din x 365 dana = 9 636 000 din
Umanjenje za PDV (20%) = 7 708 800 dinara

Dakle, čista godišnja zarada po autobusu je 7 708 800 din.

Pošto smo sve to izračunali, hajde da sada pređemo na amortizaciju.
Naišao sam na podatak (ne znam da li je tačan, pa ako neko zna tačan neka me ispravi) da je prosečna neto plata vozača u GSP-u 72 000 dinara mesečno. Ako se na to plate „porezi i doprinosi“, za vozača se mesečno izdvaja bruto 118 080 dinara, što godišnje iznosi 1 416 960 dinara.

Dakle, za sve ostale troškove ostane: 7 708 800 din – 1 416 960 din =  6 291 840 din

Tako dolazimo do čiste zarade za 816 autobusa GSP-a na godišnjem nivou:

816 autobusa x 6 291 840 din = 5 134 141 440 dinara

NEVEROVATNIH 5 MILIJARDI DINARA!
PO CENI KARTE OD 40 DINARA!

 

DRUGI DEO:

Sada opet imamo problem jer nigde ne mogu da se nađu podaci koliki su troškovi održavanja jednog autobusa. Zato ćemo opet morati da napravimo procenu.

Na sreću, imamo nekoliko pouzdanih podataka: Orijentacionu godišnju količinu guma koje trebuje GSP, njihov tip i dimenzije, kao i cenu novih guma koje zadovoljavaju tražene kriterijume.
Izvori:
Javne nabavke GSP-a: http://www.gsp.rs/pdf_jnvv/KD_202%2013.pdf

Cene guma (izabrano slučajnim uzorkom između više ponuđača): http://www.coningdoo.co.rs/pretraga/

Iz gornjeg linka možemo da izvedemo sledeće:

1. Pneumatik, spoljni 295/80 R22,5 M+S CITY, sve pozicije montaže… 130 komada
2. Pneumatik, spoljni 275/70 R22,5 M+S CITY, sve pozicije montaže… 170 komada
3.       Pneumatik, spoljni 11R22,5 M+S CITY, sve pozicije montaže……..  30 komada
4.       Pneumatik, spoljni 270/70 R22,5 M+S/ZIMSKI…………………….  12 komada
5.       Pneumatik, spoljni 225/70 R15C M+/ZIMSKI……………………….  20 komada
6.       Pneumatik, unutrašnji 5.60×165-11………………………………….  12 komada
7.       Pneumatik, unutrašnji 6.50-16 kraći ventil…………………..………. 12 komada
8.Pneumatik, unutrašnji 6.80×180-15………….…………………………    4 komada

VAŽNE NAPOMENE:
a)       Ovde je reč o gumama za autobuse, ali i za trolejbuse čiju eksploataciju nismo uzimali u obračun, kao i za pomoćna/dostavna vozila.
b)       Jedan od uslova konkursa je da sve ponuđene gume budu u garanciji 3 godine, ili 40.000 pređenih kilometara

Iz donjeg linka (cene guma) možemo da izvučemo podatke o ceni guma koje zadovoljavaju zadate kriterijume.
Pošto cene variraju u zavisnosti od proizvođača i ostalih faktora, mi ćemo cenu aproksimirati srednjom cenom koju ćemo koristiti za dalju računicu:

1.    Pneumatik, spoljni 295/80 R22,5 M+S CITY (od 40 485 din, do 64 550 din) . 52 517,5 din
2.       Pneumatik, spoljni 275/70 R22,5 M+S CITY (od 31 005 din, do 60 240 din). 45 662,5 din
3.       Pneumatik, spoljni 11R22,5 M+S CITY (od 33 407 din, do 51 720 din)……   42 563,5 din
4.       Pneumatik, spoljni 270/70 R22,5 M+S/ZIMSKI …………………………………. 37 823 din
5.       Pneumatik, spoljni 225/70 R15C M+/ZIMSKI (nema podataka, okvirno) …….. 35 000 din

Za ostale pneumatike nisam našao pouzdane cene, ali pošto je reč o unutrašnjim pneumaticima, verujem da njihova cena neće prelaziti 25 000 din/komadu.

VAŽNA NAPOMENA: Sve navedene cene su maloprodajne cene (sa PDV-om), tako da bi cene u velikoprodaji bile bar 10 do 15 posto niže.

Dakle, pošto smo izneli sve podatke, hajde da računamo, s tim što ćemo zarad pojednostavljenja računice uzeti da su sve gume u nabavci, u stvari gume za autobuse (nećemo ih deliti na gume za trolejbuse i dostavna vozila jer principijelno i ne znamo taj podatak tačno):

 

Cena ukupnog broja trebovanih pneumatika na godišnjem nivou:

1.       Pneumatik, spoljni 295/80 R22,5 M+S CITY… 130 x 52 517,5 = 6 827 275 din.
2.       Pneumatik, spoljni 275/70 R22,5 M+S CITY… 170 x 45 662,5 = 7 762 625 din.
3.       Pneumatik, spoljni 11R22,5 M+S CITY…..…..  30 x 42 563,5 =  1 276 905 din.
4.       Pneumatik, spoljni 270/70 R22,5 M+S/ZIMSKI….12 x 37 823 =    453 876 din.
5.       Pneumatik, spoljni 225/70 R15C M+/ZIMSKI….  20 x 35 000 =    700 000 din.
6.       3 x Pneumatik, unutrašnji…..……………………  28 x 25 000 =     700 000 din.
_______________________________________________________________________
                                                                              Ukupno:        17 720 681 din.

 Dakle, da zaključimo (uz aproksimaciju): Ukupna cena za nabavku pneumatika za GSP (uključujući i trolejbuse i dostavna i pomoćna vozila) se kreće na nivou od oko 20 000 000 dinara.

 TREĆI DEO:

U prvom delu smo izračunali da je čist godišnji prihod od 816 autobusa 5 000 000 000 dinara.
U drugom delu smo izračunali da GSP na nabavku pneumatika troši oko 20 000 000 dinara.

 Ovde ćemo da iznesemo pretpostavku da je ostali deo amortizacije (delovi, unutrašnjost, elektrika itd…) deset puta veća od novca koji se izdvaja godišnje za pneumatike:
Znači imamo:

10 x 20 000 000 din = 200 000 000 din.

Dakle, ukupni godišnji troškovi amortizacije na 816 autobusa GSP-a su oko 220 000 000 dinara.
Dodajmo tome godišnje troškove od 180 000 000 dinara za sve druge potrebe (hrana, zaštitna oprema, potrošni materijal, sitni servisi itd…) nevezane za same autobuse, već za funkcionisanje celog sistema (dakle oko 500 000 dinara dnevno), i možemo da izvučemo zaključak da za plate zaposlenih u GSP-u ostane oko 4 600 000 000 dinara.

 Po poslednjim podacima, u GSP-u ima oko 6 500 zaposlenih. (izvor:  http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=2187)

Uzmimo da je prosečna bruto plata u GSP-u ista kao i prosečna plata vozača, dakle oko 120 000 dinara. Takođe recimo (pošto nisam uspeo da nađem taj podatak), da u GSP-u radi oko 1 500 vozača, čije plate smo već uračunali u cenu, tako da ćemo njih da isključimo iz ove računice.
Dakle, imamo oko 5 000 zaposlenih čija je prosečna bruto plata oko 120 000 dinara mesečno.

Trošak za njih iznosi: 5000 x 120 000 din = 600 000 000 dinara.

 

 ZAKLJUČAK:

I tako na kraju dolazimo do prilično precizne godišnje zarade GSP-a:

 4 600 000 000 din – 600 000 000 din = 4 MILIJARDE DINARA (ako je nekome lakše, to je oko 35 miliona evra).

Ako znamo da jedan nov, zglobni, najsavremenije opremljeni autobus (IKARBUS IK218M) košta oko 270 000 evra (sa PDV-om) (izvor: http://www.busevi.com/index.php?view=article&id=1443:prvih-pet-od-ukupno-32-zglobna-autobusa-ikarbusa-ikarbus-ik-218m-sutra-050313-se-isporuuju-prevozniku-gsp-qbeogradq&option=com_content&Itemid=8), može lako da se izračuna koliko GSP godišnje može da nabavi novih autobusa. Recimo 100 komada bi koštalo 27 miliona evra.
A posle nabavke bi im ostalo još 8 miliona evra, ili 800 000 000 dinara za sve troškove amortizacije tramvaja i trolejbusa.

S tim što ne smete da zaboravite da je cela ova računica izvedena POD PRETPOSTAKOM DA JE CENA POJEDINAČNE KARTE 40 DINARA.

Razliku od 32 dinara/karti, između te više-manje objektivne cene pojedinačne karte, i sadašnje bezobrazne Đilasove cene od 72 dinara, „neko“ sebi trpa u džep.

A koliko taj „neko“ sebi trpa u džep, ostavljamo drugima da izračunaju.
Uz podsećanje da je pre neki dan famozni „Bus-plus“ kupila kompanija iz Turske.

PS: A sada probajte da jednu ovakvu računicu zamislite u okvirima recimo EPS-a, Železnica Srbije, Srbijagasa, Puteva Srbije ili Koridora 10…